Роман о жени коју оставља муж, и која набрајајући асоцијације по азбучном реду, покушава да одагна панику неколико сати пре него што он дође кући да заувек покупи своје ствари.

Роман је форми речника – у тридесет поглавља.

П, као паника. Дрхтим. Париз. Последњи танго у Паризу. Замишљам да је мртав, да лежи ту, у дневној соби: Марлон Брандо клечи крај одра своје вољене неверне жене и прича јој. П, преживећу. П, као прича. П, као причест. Као плач. С, страх. Снови, син. Н, неизвесност. К, кошуље, његове кошуље, испеглане. П, паковање. Пеглање. З, заувек. ’Овај пут заувек’, као у оној песми. З, збогом. Зваћу те. К, кофер, самсонајт. Кравате. О, опрости.

У, умрети, увек, увуци крагну. Увреде.

Т, телефон. "Доћи ћу предвече", рекао је, "ако ти одговара, да узмем своје ствари."

Р. Размислио је, тако је рекао, за све је боље да оде.

За неколико сати, доћи ће, да би отишао. Страх ме је, сада, кад смо се договорили, одједном, страх ме је да га видим, поново, очи у очи, док улази, док му предајем кофер, док узима свој живот, спакован и испеглан. Страх ме је да се не растурим од те неподношљиве сцене, само од тога ме је страх. Није ме страх од самоће.

Преживећу.


Роман АЗБУКА МОГ ЖИВОТА, могао би да буде азбука сваке жене – то је прича о љубави, плановима, разочарењу, растурању породице, усамљености и покушају да се ухвати крпица среће, да се избегне рачун проћерданости међу лицима и виљушкама.

Формат: 13x20 цм
Број страна: 211
Писмо: Латиница
Повез: Мек