ПОБЕДНИЧКИ РОМАН ИТАЛИЈАНСКОГ РИАЛИТИЈА „МАСТЕРПИЕЦЕ”

Никола П. Савић, 36-годишњак пореклом из Београда, који живи у Венецији од 1989. године, победник је риалитија „Мастерпиеце”, књижевног такмичења за писце дебитанте, који је емитован на програму ТВ канала Раи Тре почетком године. Његов роман „Вита миглиоре” – „Бољи живот”, који се издвојио од осталих дела у конкуренцији од 5.000 такмичара, изазвао је дивљење жирија који су чинили писци Андреа Де Карло, Ђанкарло Де Каталдо, Таје Селаси и Елизабета Згарби, због чега је позната издавачка кућа „Бомпиани”, уз медијску подршку најтиражнијег италијанског дневника „Кориере делла сера”, штампала овај првенац у 100.000 примерака!

Роман „Бољи живот” пун је снажних аутобиографских елемената о младићу из Србије, његовој породици и пријатељима из Блока 62 на Новом Београду, у годинама које су претходиле драматичном распаду Југославије. Описује тешко одрастање једне генерације која открива пријатељство, љубав и сексуалност, али и религиозне и међуетничке конфликте, много озбиљније и опасније од сукоба међу клановима младих из различитих квартова града. Савић је свој роман написао на италијанском језику, у који, на моменте, продире дијалекат Венета, али је сачувао и особености својствене српском, матерњем језику.

Телевизијска афирмација и непосредни одјек на друштвеним мрежама допринели су огромној популарности младог српског аутора. Захваљујући вртоглавој слави коју је стекао, Савић, који је дипломирао комуникологију, до сада је дао 60 интервјуа, одржао више од 20 промоција широм Италије, а млади у Риму, Торину, Милану чекају у реду да се сликају с њим. Изабрао је такмичење у риалитију као пут до великог изавача, какав је “Бомпиани” и успео да, од 5.000 талената, најпре уђе у ужи круг од 500 људи, а потом буде одабран међу 70, који су позвани у емисију. Само шесторо је било у великом финалу, из којег је он изашао као победник!

Такмичари су били факултетски образовани, међу њима је било студената, али и пензионера, услов је био само да буду – дебитанти. Сваке недеље имали су пола сата да, пред камерама, напишу монолог за филм, саставе политички говор, приповетку или причу о некој познатој личности. Текст који су писали излазио је директно на великом екрану.

– До финала сам прошао као крстарица – испричао је Савић у интервјуу „Политици”. – Никад нисам био кандидован за испадање. Издавач је имао наше рукописе и не би дозволио да неко ко има добар роман испадне.

Његов роман је већ апсолутни хит у Италији.

Овај необични младић, када говори о доживљају свог идентитета, каже да су га на факултету у Италији звали „Србин”, а да га у родном граду зову „жабар”. Ипак, наглашава да „Србин у њему чучи и искочиће кад-тад”.
Да се то већ догодило можда сведочи борбеност очигледна у још једној страсти, сем писања. Савић је, наиме, првак Италије (у Ц категорији) у тајландском боксу.
– Борим се као гладијатор у једном друштву. Реч је о тзв. експерименталној археологији, користимо реплике оружја из бронзаног доба и организујемо ритуалне борбе широм земље – каже Никола.

Италијански институт за културу у Београду већ је организовао два сусрета са Николом Савићем током којих је млади писац представио своју књигу и причао о свом једниственом литерарном искуству ученицима италијанско-српских одељења средњих српских школа, као и наставницима, истраживачима и љубитељима италијанског језика и културе. Угостила га је и Катедра за италијански језик и књижевност Филолошког факултета у Београду.

Формат: 14,5x20,5
Повез: Брош
Писмо: Латиница