Добитница Андрићеве награде и Женског пера.

У радњу за поправку источњачких тепиха, коју држи млад брачни пар, донеће на рестаурацију свој казачки тепих руски емигрант Врубељ, а уз њега и личну причу која стиже у фрагментима. Та прича пуна је носталгије за Русијом, жудње за женом која га је одбацила и бриге о сину који се на школовању у Енглеској фатално заљубио у младу Белгијанку. Белгијанка напушта Енглеску а млади Врубељ наставља да о њој машта и за њом трага. Као испредање нити на номадском тепиху расплићу се и прича о старом емигранту, власнику тепиха, и односи младог брачног пара који држе радњу за поправку, и судбина Врубељевог сина, коме тепих није био суђен…

„Када се прича у роману Чувари казачке ивице почне слагати, чвор по чвор, морамо бити свесни да је важна како слика која се развија у самом средишту прозног тепиха, тако и она која се оформљује, чвор по чвор, на његовим ивицама. Сторија о господину Врубељу, његовој лепој жени и љубомори, његовом сину и његовој кобној љубави, постаје прича о јунакињи, истовремено и нараторки, која са мужем држи радњу за поправку тепиха. Дешавају се чудеса, а свака шара долази на крају приче на своје право место.“ Ђорђе Писарев

„Овај роман од самог почетка, кад један човек долази у посед казака, номадског тепиха обележеног мрљом самоубиства, тематизује процес стварања као спајања фрагмената, рестаурације, ретроспективе, поновног оживљавања.“ Биљана Дојчиновић

„Прозу Љубице Арсић чини хуморно-комично или гротескно обртање и проблематизовање књижевних клишеа и културолошких стереотипа, у чијем средишту је судбина жене у једном свеколико мушком свету.“ Тихомир Брајовић

Формат: 13x20 цм
Број страна: 184
Писмо: Латиница
Повез: Мек