Награда Биљана Јовановић

Кад је облачно, облачно је. И мрачно је колико је облачно, у 14.40. И нема друге. Зато ти буди ведар и спаси себе, за онога коме сунце треба. А ведрина из мрака и долази. Тамо она и настаје.

„Меланхолични јунак овог романа је усамљеник који води дневник о свом лутању Београдом док се опоравља после тешке болести. Неоптерећен баластом стилских и реторичких фигура, он описује и промишља свакодневне призоре града током зимских месеци 2004/2005. године и тако исцртава истовремено топографију сопствене душе и упечатљиву слику свога времена.“ Ацтес суд

„У Дневнику друге зиме дневничар се опоравља од својеврсне одузетости ногу до које је довео његов алкохолизам; заправо, може се рећи да изнова учи да хода. У ширем смислу: и да мисли, да осећа, да живи. Ваљаревић као прозни писац можда је и најјачи баш у својству уличног ходача-приповедача: онога ко бриљантно уочава и препознаје, и без и трунке китњастости и претенциозности у малешне лирске медаљоне претаче свакодневицу, своју и туђу, призоре и збитија познатих и непознатих људи, чинећи од сивог и тмурног Београда позорницу за свој спектакл-без-спектакла, за све оне као узгредне чаролије које би некоме (свакоме?) другоме промакле.“ Теофил Панчић

Повез: броширан
Број страна: 248
Писмо: латиница