Роман који наставља тамо где је стао култни роман Нож!

...Прочу се, убрзо, и да су сви из Доње Чемернице бачени у јаму, у неколико јама, јер је било јама колико и прича, и да је шумар Рифат преживео. Једна чобаница, Српкиња, у свакој причи имала је другачије име, чула га како јечи у јами, спустила му уже, извукла га некако, сакрила га у неку пећину, ту га, у потаји, хранила и појила. Отишао је некуд, нико не зна где.

...Мој Ханибал је рођен у Доњој Чемерници, али он нити је муслиман нити је православац, он је пас, само пас, и паметнији је од свих вас.

...Мајке, очеви, баке и дедови изгубљених јединаца вешали су црне барјаке на куће, а на кућна врата довлачили трње. Поштован је страшни обичај да се, трњем на кућном прагу, објави да је нестао син јединац и да ће, и те породице и куће, да нестане.

Хроми фоторепортер Вељко Вујовић, коме је надимак Ћопави Исус, камером и пером сведочи о смрти Југославије, о старим и новим мржњама, новим злочинима и злочинцима. У новом роману Вука Драшковића поједини описи грађанског рата 90-их година прошлог века, Београда у време таласа демонстрација, Вељковог завичаја и породице у Херцеговини, закулисних игара иза којих се крију недодирљиви богови рата – спадају у антологијске странице новије српске прозе.

„Овако књижевно уверљивог и потресног антиратног романа нема у новијој српској књижевности. Две деценије од рата деведесетих појављује се први роман ни на чијој страни у националном и идеолошком смислу, драма јединке која поприма размере античке трагедије.“ Љиљана Шоп