256 страна, А4 формат, броширано, црно-бела штампа, латиница

ФАБРИКАНТИ СРПСКЕ КРИВИЦЕ

ДУШАНОВО ЗАКОНОДАВСТВО И ВИЗАНТИЈСКО ПРАВО

Почетком деветнаестог века национализам је громко запретио да растргне ненационалне државе и извојује начело самоопредељења. Аустрија је била прва на удару, али она се брзо снашла, и врло паметно. Пратећи из непосредне близине кретање словенских племена и ван својих граница и у њима Аустрија је створила генијални одбранбени план. Против Јужних Словена имао је у првом реду да се изврши напад и спроведе на онај начин на који су га Немци спроводили према Источним Словенима: непрекидно, на сваком месту, на сваки начин, сваким средством, сугерирати да су Словени нижа раса. Та је сугестија код завојевача стварала самоуверење. код нападнутих губљење вере у себе. Губљење вере у себе има као последицу потпуно признање туђег вођства. Поред овога, за Аустрију је било од нарочитог значаја и разбијање Јужно-Словенских племена и физички и идејно. То разбијање је помагао цео бечки апарат од сеоског нотароша до Академије Наука на тај начин што је непрекидно и свуда стварао и сугерирао неку националну подвојеност код Јужно-Словенских племена. Гај је хтео Илирију, али је Копитар хтео Словеначку. Он је бранио Вразу да пише српски јер је словеначки старији и најстарији словенски језик, уз то очајно се борио и против илиризма.