Постхумно објављен роман (1977) који је од првобитно замишљене хронике о Сарајеву, постао роман о једној личности. То је Омерпаша Латас, потурчени Србин Мићо Латас из Јање Горе, који је у Цариграду доспео до највишег положаја.

Рукопис овога романа остао је у Андрићевој заоставштини, али писац није назначио редослед поглавља, те су приређивачи, од засебних прича, руководећи се хронолошким начелом када је реч о историјском слоју грађе и унутрашњом логиком психолошког развоја ликова, саставили прозну целину. Ово дело није завршено као роман, али је целовито и заокружено као романсијерска замисао о граду који је, попут Травника, сцена за одигравање људске драме. У једном од трагичних тренутака сарајевске историје, град је писцу послужио као симболични декор на чијем фону ће се развијати албум људских судбина. У једном делу овако реконструисанога романа прати се долазак Омерпаше у Сарајево, његов рад на преношењу центра моћи из Травника у Сарајево и сређивању прилика у земљи. Други део предочава његов интимни живот, а у трећем је реч о конзулу Атанацковићу који у нову престоницу долази у лето 1850. године. Прича о Омерпаши, његовој породици, пријатељима и непријатељима, чита се као далеки патинирани албум великог сликара, на коме су приказани људски односи и живот у једном далеком времену.

Издавач: Дерета
Формат: 14кс21
ИСБН: 86-7346-310-6
Повез: тврди
Писмо: латиница
Бр. страна: 347
Год. издања: 2004