Судски случајеви који су потресли Србију

„Једног дана неко ће морати да одговори на питање који су то параметри, заслуге или резултати због којих је неко у тој мери био унапређен за време једне исте гарнитуре правосудне и оне друге власти, док су отпадали противкандидати који су све те предности имали, са много више стажа и исказаних резултата...“
– Владимир Вучинић

Како судске пресуде пре изрицања доспевају до највиших представника власти? Може ли се код нас догодити да неко пре хапшења из медија сазна да ће бити ухапшен? Како се третирају судије у систему српског правосуђа, за разлику од, рецимо, америчког или италијанског? Како данас у Србији пролази судија који следи судску праксу, претпоставку невиности и, у крајњој линији, добробит српске државе али није по вољи политичким моћницима? Да ли је после „великог спремања“ у српском правосуђу 2012. године судска власт постала независна, или, напротив, оруђе у рукама власти?

Сва ова и друга битна питања из делокруга правосуђа покреће у својој исповести непосредан и поуздан сведок данашње правосудне комбинаторике у Србији, који је професионалну и моралну доследност платио одрицањем од судијског позива. Његова каријера испуњена је познатим случајевима, од „друмске мафије“, убиства Пуканића, кријумчарења људи, побуне ЈСО и суђења Легији и Шарићу, до афера „Телеком“ и „Бодрум“ или процеса Савезној изборној комисији после 5. октобра. Као судија имао је прилике да учествује или пресуђује у процесима против Чедомира Јовановића, Предрага Бубала, Горана Кнежевића, Оливера Дулића, Зорана Дробњака, Милана Бека и других високих званичника и привредника. Ипак, једна одлука од које није хтео да одступи, да врати путну исправу Мирославу Мишковићу, изазвала је медијску хајку и интерни мобинг који су га приморали да се после четврт века судијске праксе, мимо своје воље и упркос признањима, пресели у адвокатуру.

Формат: 13x20 цм
Број страна: 312
Писмо: Ћирилица
Повез: Мек