Све приче у једној књизи.

Поводом 125. годишњице рођења.

„Понекад изгледа да човечанство од првог блеска свести, кроз векове прича само себи, у милион варијаната, упоредо са дахом својих плућа и ритмом свога била, стално исту причу. А та прича као да жели, попут причања легендарне Шехерезаде, да завара крвника, да одложи неминовност трагичног удеса који нам прети, и продужи илузију живота и трајања.“ Иво Андрић

Од 1920. до краја живота, за више од пола века свог плодног стваралачког рада, Андрић је написао више од сто прича које се могу уврстити у сваку антологију светске приче. Мајстор кратке прозне форме, само наизглед традиционалан у нарацији и стилу приповедања, Андрић заправо припада оним великанима савремене светске приче који се увек читају са новим узбуђењем, лако и у даху. Штавише, како време пролази, Андрић је све модернији.

Било да приповеда о босанским Муслиманима, Турцима или Јеврејима, о женама, градовима или фратрима, о необичним ликовима које је упознао или замислио у Сарајеву, Вишеграду или Београду, Андрић са неодољивом иронијом, препознатљивим и јединственим стилом успева у својим причама да читаоца увек изнова, како је сам умео да каже, „изненади нечим познатим“.

У говору под називом „О причи и причању“, који је одржао приликом примања Нобелове награде у Стокхолму 1961. године, Андрић ће сам сублимирати свој приповедачки кредо: „Приповедач можда прича сам себи своју причу, као дете које пева у мраку да би заварало свој страх? Или је циљ тога причања да нам осветли, бар мало, тамне путеве на које нас често живот баца, и да нам о том животу, који живимо али који не видимо и не разумемо увек, каже нешто више него што ми, у својој слабости, можемо да сазнамо и схватимо.“

Формат: 17.5x24.5 цм
Број страна: 850
Писмо: Латиница
Повез: Тврд