Снови – доказ позлаћене свести о искушењу и судбини

Сан није увек олакшање, није ни пуко прибежиште ни дар најсиромашнијима, ником и сваком, ни прекор похлепнима. У пределима и времену, по литицама и касабама, крошњама и крововима, у свако доба дана и ноћи чучи тајна потребе за сном, али не као захтев и поруџбина, већ као неизвесна и неизбежна борба с околностима. Творац приче и следбеник њене садашњости у читању зна да је сан доказ позлаћене смртности, свести о искушењу и судбини. Андрић се ближи сну узвишеним саучешћем са својим ликовима. Све је тако уобличено, утврђено, овековечено, доказано, непорециво и окамењено и све је тако записано, исткано и жигосано да ти се чини да од стварности и непобитности, од времена и историје и судбине, нема устука. Тако то изгледа и кад се, кујунџијски опкивајући причу сјајем дубоких и неисцрпних значења, описује и призива смисао и идеју сна као списатељски домет коме стреми – да се прича догађа управо сада, када се чита.
Није сан само предах или предзнак, избављење или пророчанство. И код Андрића, снови нису само речи, провокације, значења, облици, загонетке или предсказања, напротив – код њега су снови целина која блиста, озарује и радује у простору и времену где се догађаји који завреде могу десити и у врхунској причи као и у сну, да трају, као бескрај тренутка...

Број страна: 114
Формат: 13x21
Повез: тврди
Писмо: латиница