Првобитно замишљена као књига о Бонију окончана је као спис о Бонију и његовим другарима. Кад сам написао исповијест о Бонију, дошао сам на идеју да позовем пријатеље и личности из јавног живота да ми се придруже својим прилозима, искуством кучкарским. Позвао сам оне који знају да пишу и проживљено осјећају свијет својих љубимаца. О форми казивања и дужини текста одлучивали су сами. Тако је прошле године и настала књига "Пси и њихови пријатељи". У њој су биле најбројније личности из домена књижевности: Давид Албахари, Миливоје Баћовић, Филип Давид, Вук Драшковић, Весна Јанковић, Зоран Јовановић, Марија Кнежевић, Душан Ковачевић, Илија Марковић и Биљана Србљановић. Њима су се придружили новинари: Драгутин П. Грегорић, Дубравка Марковић, Маријана Милосављевић, Лидија Обрадовић, Душица Павићевић, Тања Павићевић, Нада Радовић и Радмила Радосављевић. У овом спису нашли су се текстови Неде Арнерић, глумице, Ање Друловић, редитељке, Зорана Христића, композитора, Срђана Карановића, филмског режисера, и Драгане Петровић, сликарке, др Александре Јовићевић, др Смиљана Лазина и др Неде Тодоровић, универзитетских професора. Били су ту и прилози др Петра Бокуна, психијатра, академика др Душана Косовића, психоаналитичара и др Данијеле Тиосављевић – Марић, психијатрице.

Кад послије прошлогодишњег Међународног сајма књига у Београду више није било првог издања списа "Пси и њихови пријатељи" ни у књижарама ни код издавача, господин Жарко Чигоја, челник "Чигоја штампе", предложио је да се обнови издање, које су читаоци увелико тражили. Са задовољством сам прихватио предлог али овога пута у новој верзији и са новим ауторима, који би се, на тај начин, само придружили својим претходницима. Тако је и учињено.


Радујем се што су се у овој књизи појавили текстови Миљена Креке Кљаковића, Александре Ковач и Горана Паскаљевића, који су створили азиле за остављене псе и постали истински заштитници ових угрожених створења.

Као и у претходној, у овој књизи, од наслова текстова до сваке ријечи, све је објављено онако како је и написано. Фотографије су, такође, бирали аутори текстова. Неке од тих фотографија биле су у ограниченим могућностима репродукције. То им је умањило разговијетност и сугестивност.

У сваком случају, да није било њихових драгоцјених прилога не би било ни ове књиге. Зато, наглашавам, и поред тога што словим као аутор, и они су њени аутори. Захваљујући њима и мојим вриједним сарадницама, Лидији Обрадовић и Радмили Радосављевић, ова књига и постоји.

410 стр, формат: А5, повез: брош