„...Радуловићев роман бива велика алегорија о нестанку и затирању једног народа, српског, у простору између Зрмање, Крке и Цетине, од Книна до мора. Али његово казивање делује као да се десило на другом свету, као да се остварило у некој магли, као да га није било. Тог света више нема. То је један велики реквијем једној народној скупини која се преселила у друге просторе.”
Никша Стипчевић

„...У роману Прошао живот се приповиједа из перспективе српских националних идеалиста, интелектуалаца с далматинског приморја и загорја (учитеља, богослова, чиновника), у неколико генерација од краја прошлог вијека до наших дана. Излагање у облику писама води стилизацији условљеној ликом, па се књишка реторика заноса и пркоса сваке генерације мијеша са ироничним (аутоироничним) коментарима или одјецима живе, неприлагодљиве и опоре стварности. Тон који се слути у наслову гради подлогу осјећању бесмисла, расијања и пропадања као коначног исхода живота, пројекција која је могла настати само послије катастрофе 1995. године.”
Душан Иванић

„...Радуловићева књига мртвих је кладенац туге. Живот је прошао: двије породице су нестале, искоријењене, а те двије породице су метонимија епохе и цијелог једног народа. Разорени су заноси и надања, распршене илузије. Остало је само гробље, познато и непознато. И мртви гласови који се међусобно дозивају и ’дописују’, славећи љубав као врховно начело људског постојања.”
Јован Делић

писмо:ћирилица, страна:175, формат:А5, повез:брош