Владан Десница је написао укупно тридесет и три приче. Ипак, значај једног писца и његовога дела не вреднује се по обиму, већ по томе колико је проширио и објавио нове елементе у самој сфери стварања. Као изразити аналитичар психичких нијанси Десница је своје приче писао у сасвим специфичном лирском узнесењу, он је разлагао пуноћу и комплексност заноса, конкретизовао страсти, разлагао вољу да људи учине свет таквим каквим га осећају, замишљају и желе. Али, исто тако, овај писац у већини својих приповедака разлагао је и расуло живота у појединим људима и видео га и као личну и као друштвену несрећу. То је посебно видљиво у причама Од јутра до мрака, Флоријановић, Конац дана, Око, Прољеће у Бадровцу... Из тих прича пробија сазнање да живот није само од маштања, већ и од расипања, рушења и губљења, од патњи, од бола и неизвесности. Десница је у свом приказу човека настојао да каже оно што он у својој суштини јесте а не оно што би хтео или могао бити... У њима је Десница изванредно промишљен, прецизно луцидан, у њима је простор његове имагинације веома комплексан, машта и фантазија су му изузетно флексибилне, опсервација му је згуснута и избирљива – све што је регистровала представља саме есенцијалне тренутке у животу појединих личности... Због свега наведеног, несумњиво је да Десничино дело, нарочито приповедачко, спада у ред најзначајнијих остварења нашег језика, не само двадесетог века, него уопште...

Формат: 130x205 мм
Број страна: 690
Писмо: Латиница
Повез: Мек