Докле год се иједно биће на овом свету искрено моли за нашу душу, за нас има спаса.

Многи од нас називају себе грешнима, а можда се одиста и сматрају таквима. Но тек трпљење увреда показује какво је срце.
Кад је човек на ивици живота, једном ногом са оне стране, више му је свеједно шта ће било ко осим драгог Бога мислити о њему...
Са таштином се раскрсти већ на другом степену бола...
Нека вам ова књига буде знак посебне наклоности да ја, као најгора од вас, нечему ипак служим, да вам моје муке и туге послуже за скраћење вашег пута Љубави... Јер све на овом свету има своју сврху и место, а тако често не видимо и не разумемо знакове које добијамо... Нека мој бол служи да ви не осетите бол...

Када си у ремисији, ти си у лимбу… Ниси болестан, али ниси ни здрав. Ти чекаш… Чекаш да се болест врати, а надаш се да се неће вратити… Овим речима почиње наставак исповести Исидоре Бјелице започете књигом Спас. Увек је потребна велика снага да се човек сучели са собом. Исидора је показала да има још већу храброст јер је истину коју је морала признати себи одлучила да подели са другима. Настављајући борбу за живот она наставља да нас подучава о томе како да живимо у љубави и нади и како да пронађемо веру.

У другом делу књиге и овога пута проналазимо водич за алтернативне методе лечења, као и бројне савете и примере из личног искуства о томе како да се боље поднесу болне и дуготрајне терапије које нам нуди класична медицина.

Формат: 13x20 цм
Број страна: 192
Писмо: Латиница
Повез: Мек