Пред вама је прича о усвојеној девојчици Нађи која трага за својом биолошком мајком. Ово је прича о мени, писцу и при­по­ведачу догађаја који су претходили мом рођењу и усвојењу, па о њима знам тек онолико колико ми је испричао неко некада у некој ситуацији, случајно или намерно. Отуда се наметнуло спонтано пи­сање у трећем, а не у првом лицу и наставило се током вишего­дишњег писања страница које се налазе пред вама и чекају да их отворите и прочитате. Чак и када сам почела да пишем о догађајима који су ми се заиста догодили, Нађа је остала главни лик књиге о мени. Ово је, дакле, моја истина, аутентична и (не)стварна. Како је моје писање напредовало, тако сам и ја одрастала и сазревала, а то се може осетити између редова текста у који сам уткала свој живот и готово се потпуно оголила пред светом о свему што сам проживела током ових готово тридесет година живота са сазнањем да сам усвојена. Писала сам и када сам била срећна и бесна и сломљеног срца и без наде да ћу успети на свом путу и у својој намери, али сам сваки пут настављала да исписујем празне странице своје књиге и свог живота, јер сам истински борац и „одустајање” не постоји у речнику мог живота.
Нађу усваја и одгаја српска породица у Швајцарској, али можда њено усвајање и није једно обично усвајање, како јој је много година касније речено. Да ли је у сродству са својим усвојитељима? Да ли је заиста остављена у једном београдском хаустору и чија крв тече њеним венама? По одрастању, Нађа, сада већ супруга и мајка, креће у проналажење својих корена. На том путу сазнања она одраста и сазрева као жена, наилази на пуно препрека, разо­ча­рања и долази до невероватних, али и збуњујућих трагова. Ово је прича пуна искрених емоција, скривених мотива и најразличитијих паралелно испричаних судбина. Ово је прича која би могла да заличи на причу неке друге, али не и сваке усвојене девојчице.

Писмо: латиница
Страна: 138
Формат: А5
Повез: брош