Александар Гаталица је мајстор приче и приповедања. Приповедачке књиге или циклуси приповедака које су се нашле обједињене у овој књизи: Мимикрије (1996), Београд за странце (2004) и Дневник поражених неимара (2006), са њиховим тематским и поетичким разликама, сасвим су јасан доказ како овај писац авангардна искуства прозе између два светска рата и модернистичка искуства из шездесетих година прошлога века осавремењује духом и осећајношцу нашега времена. При томе, он никада не губи везу са оним што је најбоље у класичној причи која треба да буде, а код њега и јесте, психолошки продубљена, уметнички истинита и, свакако, занимљива. На тим темељима Гаталица гради препознатљиву, своју приповетку која припада самом врху савремене српске прозе.
Петар Пијановић

Гаталица је у књизи приповедака Мимикрије нанизао прераде мотива и стилова Борхеса, Мана и Буцатија, а са наше стране гатао је у поетику Басаре, Павића и Киша. У Мимикријама Гаталица показује завидно умеће персифлаже и ироније, гротеске и ироније. Гаталица је исписао низ преозбиљних шала и неозбиљних поруга које ће добром зналцу књижевности деловати као привлачан полигон за поетичке експерименте. Овај писац, међутим, није могао овим ауторима да ода веће признање, него што им је посветио своје мимикрије.
Александар Јерков

У литерарној фантастици приврженом водичу Београд за странце пролазимо кроз лавиринте неухватљивог и увек помало загонетног Београда. Овај Београд се не пење небу под облаке Балканском улицом, већ је – сав бивши и непостојеци – баш странцима поклонио чар открица. Јунаци ових приповедака имају елеганцију руских кнежева у освит Октобарске револуције.

Формат: 145x205
бр. стр.: 408
повез: брош