Неопходно је објаснити начела по којима је ово издање приређено. На путу до свог коначног облика у овом интегралном, критичком издању збирке Тражим помиловање свака пјесма прошла је контролу на три битне тачке гдје се врши нека врста „овјере" ауторства, било да се потврђује прва односно претходна верзија, било да се нешто мијења.
На првом пункту контроле се разматра верзија коју је пјесма имала када је први пут објављена у периодичној или некој другој публикацији. На другом пункту је верзија коју је пјесма добила у првом издању збирке 1964. године. (У случају да раније није објављена у некој периодичној публи-кацији, на ред одмах долази верзија из првог издања збирке). На крају је коначна верзија у односу на коју се евидентирају промјене уочене на претходним контролним пунктовима.
Подразумијева се даје на првом мјесту требала бити рукописна верзија (писана руком или писаћом машином). Нажалост, тешко би се могло са сигурношћу рећи да било која пјесма, нађена у рукописној заоставштини Десанке Максимовић, може понијети атрибут почетне, прве верзије. Један дио рукописа, доста уредно прекуцаних на машини, без трагова исправки и дорада, највјероватније су копије пјесама које су слане за објављивање на разна мјеста, било да су нове или већ негдје штампане.
Она омогућује да се, макар и накнадно или инверзивним путем уђе у пјесничку радионицу Десанке Максимовић и тако открију законитости њеног рада на пјесничком тексту до његовог коначног облика. У том погле-ду посебно су интересантне пјесме преписане за јавне наступе, јер је то преписивање заправо било једна врста поновне, нешто другачије аутори-зације пјесме. Ослушкујући и преписујући неку пјесму на начин како би је што ефикасније могла изговорити пред публиком, пјесникиња је правила извјесна, мада минимална, одступања од већ објављеног коначног облика пјесме. Стога је при утврђивању коначног облика неких пјесама извршено додатно сравњивање и са њиховим верзијама нађеним у заоставштини.

формат: А5, страна: 144, повез: тврд, ћирилица, издавач: Чигоја