„Троје нас је, у цијелом свијету само троје: моји прсти, њено тијело и његов уједначени дамар. Није важно шта се дешава у свијету, није важно шта ће бити сутра, важан је овај час блаженства без мисли.
Хиљаду нечијих срећних часака биће као овај, али овај никада више. Хиљаду туђих љубави биће као ова, али ова никад више.

Први пут знам шта је срећа, осјећам је, видим, миришем.
Цио свијет и цијела васиона, нас троје. Никог другог осим нас нема. И има срећа. Да ли је могу задржати?
Напољу је прољетна ноћ, и мјесечина. А ја не могу да заспим, од среће којој нисам тражио разлог. И нисам се чудио што је тако. Како би друкчије и могло бити?“

Српска књижевна сцена може се похвалити бројним писцима изузетног дара, али мало је оних чије стваралаштво дотиче читаоца као Селимовићево – топлина и непосредност његових јунака и чистота осећања која извиру са страница ових дела, испричаних таквом једноставношћу какву само врхунски мајстор може да постигне, дирају право у душу и заувек ту остају. „Дервиш и смрт“, „Тврђава“ и „Острво“ прави су бисери овог великана.

Формат: 145x205
бр. стр.: 336
повез: брош
Писмо: латиница