Последњи део Времена смрти исписује врхунац колективне драме једног народа, паралелно пратећи херојску одбрану и пад Београда у аустроугарске руке, издају савезника и у историји незабележен егзодус српског народа, мојсијевских размера, и повлачење српске војске преко албанских планина.

Остала је само нада и вера у повратак у отаџбину...

„Велики политичко-историјски еп о судбини српског народа, његовој жртви и напуштености од стране његових савезника у време Првог светског рата.“ Ле Монде

На врху Ћосићеве толстојевске пирамиде стоји председник српске владе Никола Пашић. На дну – сеоски најамник Тола Дачић. Између су војводе и редови, министри и посланици, кукавице и хероји, идеалисти и покварењаци... Између су занесени ђаци и скрхани старци, али и племенити насилници, отмени лихвари и добродушне курве, уз многе друге живописне и противречне ликове који Времену смрти обезбеђују вишедимензијалност и дубину... Али та два лика представљају отеловљење специфичног парадокса, по којем ће будућа историја књижевности, растерећена дневнополитичких инхибиција, препознавати Добрицу Ћосића и његово дело. Владимир Кецмановић

Формат: 13x20 цм
Број страна: 656
Писмо: Ћирилица
Повез: Мек