Опасно је убијати песнике

Добитник „Андрићеве награде“

Роман о неукротивом генију и мистериозној смрти Бранка Миљковића.

У рано јутро, 12. фебруара 1961, пред сам почетак помрачења Сунца, у Ксаверској шуми, на периферији Загреба, пронађено је беживотно тело младића како клечи обешен о дрво дебљине дечје руке.

Вест о овој смрти брзо је протутњала тадашњом Југославијом, јер се радило о Бранку Миљковићу, принцу поезије, који је у тренутку смрти имао само 27 година и цео живот пред собом.

Како се нашао ту?

Шта га је довело на то самотно место?

Да ли је дигао руку на себе или је можда убијен?

Пратећи последње три године Бранковог живота, са реминисценцијама на његово детињство и ране године, роман се бави трагичном судбином генијалног уметника у вечитом сукобу са светом. Ово је истовремено прича о једној држави и њеној Служби безбедности, али и прича о изузетном појединцу који попут Прометеја доноси човечанству ватру и светлост живота.

Аутор бестселера Константиново раскршће и Каинов ожиљак и сценариста култне серије Сенке над Балканом у овом роману покушава да одговори и на оно суштинско, најважније питање:

Ко је, заиста, био Бранко Миљковић?

„Већина историјских књига бави се људима на врху. А шта ако је суштина испод тога? Дејан Стојиљковић као мало ко уме да преобликује прошлост у садашњост, и зато је овај роман о најпознатијем Нишлији, највећем песнику бивше Југославије и родоначелнику Клуба 27, ремек-дело српске књижевности, али се њиме једна од највећих мистерија овде не завршава.“
– Вељко Лалић

Формат: 13x20 цм
Број страна: 328
Писмо: Латиница
Повез: Мек