У Индији, у оквиру оронуле палате покојног раџе од Бадалпура налази се мали врт у који једна млада Европљанка редовно долази како би прикупила снагу и освежила дух. Захр, султанијина кћи, потомак последњих владара Константинопоља, такође је и раџина кћи, те је тако и кћи индијске земље. Ово је прича о њој - жени која је, чим је дошла на свет, изгубила све: име, презиме, порекло, родитеље. Побегавши из Индије, мајка је пред смрт поверава једној породици на чување. Као већ одрасла девојка, Захр покушава на све могуће начине да открије свој прави идентитет, јер јој се чини да без њега не може закорачити у живот. У двадесет првој години, после вишегодишњег трагања, упознаје оца и своју земљу. Затиче осиромашену породицу, и открива немилости којима је изложена мала муслиманска заједница. Захрини европски обичаји изазивају снебивања и многобројне прекоре. Поврх свега, она је тек жена, и самим тим потпуно обесправљена. Све то не умањује њену срећу због породице коју је најзад пронашла и оца којем се диви и којег обожава. Међутим, њен се свет поново касније и, после многобројних битака, (хвата да све те ..породичне везе и осећање припадности" нису ништа друго до штаке којима се човек потпомаже да би стајао усправно, окови који га спутавају, па често и наочњаци који заслепљују. Хоће ли данас, ослобођена свих духова прошлости успети да се вине ка другим хоризонтима, лагана, најзад спремна да заплеше свој живот?

Издавач: Алнари, повез: броширан, страна: 383, формат: 14.5кс20.5цм