„Черчил и Чаплин, државник и кловн, шетају обалом и воде инспиративне разговоре! Келмајеров роман је ремек-дело савремене књижевности.“
Süddeutsche Zeitung

Два господина шетају обалом и воде поверљив разговор. Један је крупан, здепаст, са препознатљивим томпусом, други ситан, немиран, непрестано у покрету. Два мушкарца која немају ништа заједничко – барем на први поглед.

Случајан сусрет на једној гламурозној холивудској забави, на којој су се обојица досађивали и одлучили да се прошетају плажом, зближио је Винстона Черчила и Чарлија Чаплина. У мраку, на влажном песку испливала је на видело њихова заједничка црта: обојица су од детињства патила од депресије. И пакт је склопљен: ако било који од њих осети угриз „црног пса“, уобичајени налет хроничне меланхолије, пожалиће се оном другом.

Прича нас потом води кроз преломне догађаје за оба јунака, попут појаве првог звучног филма или Черчилове саобраћајне несреће у Њујорку приликом покушаја преласка Пете авеније, па све до појаве нацизма и Другог светског рата... Када сазнају да се Хитлер у детињству носио мишљу да изврши самоубиство, два пријатеља, и сами теоретичари самоубиства, немају шта да кажу осим: „Не можемо, нажалост, да бирамо чланове свог клуба.“

Михаел Келмајер, великан савремене немачке књижевности, препознао је својим оштрим, маштовитим погледом везу између великог државника који је одлучно предводио своју земљу у Другом светском рату и „малог скитнице“, творца Великог диктатора. То је веза, настала у XX веку, између уметности и политике, велике комедије и ужасне стварности.

„Дирљива приповест о меланхолији, пријатељству и XX веку“
Der Tagesspiegel

Формат: 145x205
бр. стр.: 280
повез: брош
Писмо: латиница