"Градитељ виолина" читаоцу отвара врата изолованог и фасцинантног царства музике, музичара и занатског умећа које понире у суштину уметничке креације и света уметности.

Вековна и до краја неразјашњена прича о градитељству виолина траје још увек у безвременој радионици у Бруклину, настављајући мисију кристалног звука преко дворана Карнеги хола и Центра Линколн све до Кремоне, родног Страдиваријевог места. Градитељ виолина читаоцу отвара врата изолованог и фасцинантног царства музике, музичара и занатског умећа које понире у суштину уметничке креације и света уметности.

"У нашем лажном, лагодном свету брзе хране узбудљиво је сазнати да стари занат грађења виолина још постоји у Бруклину. Џон Маркезе, један од америчких најбољих публициста, истражује живот Сема Зигмунтовича, ретро-професионалца спретних уметничких прстију Антонија Страдиварија. Градитељ виолина садржи чаробан, дубок и елегантан поглед на трајну тежњу за постизањем високог квалитета у савременом друштву, у којем се ствари купују да би се бациле."

Даглас Бринкли, универзитетски професор историје, аутор књиге Велики потоп


"Заводљиво размишљање о повезаности - и напетостима - између уметности, заната и струке."
Публисхерс Уееклы

Виолина изазива у човеку нешто што ниједан други инструмент не може, нешто изузетно, чаробно и дирљиво. То су Бахова математичка чуда, јецај циганске мелодије, Бетовеново достојанство пуно бола у Концерту у Ц-дуру. То је Исак Штерн који свира успаванку. То је нешто најближе људском гласу. Ниједан други инструмент није обавијен толиким слојевима мита и науке. Грађење виолине рукама једног човека, од почетка до краја, такође је слично чуду.

Формат: 14x20.5 , Бр. страна: 171, Повез: броширано
ИСБН: 978-86-7346-631-6
Писмо: латиница