Добитник Нобелове награде.

„Фо је очаран Лукрецијом Борџијом и своје одушевљење изражава враголасто, лукаво прибегавајући хумору на рачун читаоца.“ Киркус Ревиеwс

Лукреција Борџија једна је од најоцрњенијих историјских личности. Кћи озлоглашеног папе до своје једанаесте године била је два пута верена и три пута удавана – један од њених супруга био је натеран да се јавно прогласи импотентним и стога неподесним, а другог је убио Лукрецијин брат Чезаре Борџија. Додељивана јој је улога убице, инцестуозне љубавнице, развратнице, неодољиве жене злих намера.

Сада нам нобеловац Дарио Фо, удаљивши се од сензационалистичких или строго историјских реконструкција њеног жвиота, открива Лукрецијину људску природу, ослобађајући је стереотипа похотне и родоскврне жене и стављајући је у историјски контекст и свакодневни живот. Он нам открива Лукрецијину хуману страну, њену страст за животом, саосећајност и способност да заобилази махинације своје породице. Али ту су и велелепни ренесансни дворови, најпоткупљивији од свих папа Александар ВИ, покварени брат Чезаре, па Лукрецијини мужеви и њени љубавници, пре свих Пјетро Бембо, са којим је делила љубав према уметности, а нарочито према поезији и позоришту. Но ипак, сви су они само пиони у играма безобзирне власти.

Права смотра непотизма и скаредности, између прослава и оргија. Исто као данас. Роман о породици Борџија првенствено је маска нашег времена које нам, виђено кроз призму тог раздобља, делује још суморније и исквареније.

„Фо нам из угла средњовековне дворске луде на забаван начин описује бројне врлине фамозне ренесансне госпе Лукреције Борџије, али пред нас ставља и огледало у којем се одражава наша стварност.“ Ел Паíс

Формат: 145x205
бр. стр.: 232
повез: брош
Писмо: латиница