На забаченој афричкој фарми, бели газда и његова кћи Магда врте палчеве чекајући да овчија вуна порасте. Служе их потомци изгубљеног племена Хотентота, ни црни ни бели, већ мрки људи, бруинменсе. Магда је жељна узбуђења, али кад на имање стигну две нове невесте – најпре раскалашна маћеха, а потом и Клајн-Ана, млада жена слуге Хендрика – она се окреће против оца и сања о крвавој освети. Анархија која из тога следи описана је у Магдиној страственој и самопародичној исповести у 266 слика. "Више није потребно да се бринем како да испуним дане. Прекршила сам једну заповест, а грешници се не досађују."

У срцу земље је Куцијев други роман, објављен у Кејптауну 1976. Све дијалоге у књизи, изворно написане на африкансу, сам писац је превео на енглески за британско и америчко издање. Роман је освојио јужноафричку награду ЦНА. Магда описује и критикује саму себе, много боље него што бих ја то умео. Њен живот је испуњен погрешном врстом љубави; она уме да воли само властити гнев, властито «назубљено» девичанство. Свака животиња на фарми има своју улогу: само је она изузетак. Као и фарма, та пустиња у њој вапи за наводњавањем... Куци је мајстор истанчане хистерије.
Анатол Бројард, Неу Ыорк Тимес (1977)