Romani Patrika Mekgrata spadaju u one knjige koje potpuno obuzimaju čitaoca, jer se granice između književnih likova i čitalaca brišu u prepoznavanju i poistovećivanju, kako u diskretnom psihološkom nijansiranju, tako i u životnim situacijama, koje Mekgrat naseljava originalnom književnom imaginacijom. Utočište je knjiga koja je Mekgratu donela nominaciju za prestižnu književnu nagradu Whitbread, mnoštvo najpohvalnijih recenzija i veliki književni ugled. No, na drugoj strani je kreativno isprovocirala još jednog pisca – Stivena Kinga da, za Paramount pictures,uradi filmsku adaptaciju scenarija. Šta je opčinilo veliku čitalačku publiku i majstora horora i najtajnijih delova ljudske psihe – Stivena Kinga? Radnja romana bi bila obična i melodramatična da se Mekgrat nije, na sebi svojstven način, pobrinuo za nju.

U leto 1959. godine Maks Rafael postaje zamenik upravnika zabačene bolnice za umno poremećene. Njegova žena Stela – lepa i usamljena – zbližava se sa bolesnikom, Edgarom Starkom, a njihova veza se razvija u opsesivnu i destruktivnu ljubav. Lavirinti psihe, poremećenih emocija, ostatka svesti i neizrecivih strepnji i želja, osnovne su dramaturške okosnice ove knjige, koja na tečan i briljantan način definiše granicu između svetlosti i tame i prati reljef poremećenosti – onaj deo sveti gde se odanosti sa neverovatnom hrabrošću izvrću i izopačuju...

Utočište je, verovatno, Mekgratova najmračnija i najrealnija knjiga. Slojevito, zapleteno štivo, čiji užasi i zloćudnosti nisu ono na šta na prvi pogled liče

Izdavač: Dereta
Format: 14x21
ISBN: 86-7346-290-8
Povez: broširan
Pismo: latinica
Br. strana: 235
God. izdanja: 2003