Дебела књига је велико зло, рекао је Александријски песник Калимах. Уопште узевши, ја сам склон да делим то мишљење. Према томе, ако се усуђујем да пред читаоца ставим ову књигу, то је зато што она, кад је реч о злима, представља оно мање. Упркос томе, она тражи посебно објашњење, јер сам пре неког времена на­писао књигу о истој теми. Мудрост Запада је потпуно ново дело; ипак, оно се, на­равно, никада не хи појавило да му није претходила моја Историја западне филозофије.

Овде сам покушао да дам преглед западне филозофијр од Талеса до Витген-штајна, при чему се осврнух и на неке историјске прилике у којима се ова филозофија раз­вијала. Преглед сам поткрепио низом слика људи, места и докумената, које сам цр-пео, колико је год било могуће из извора времена на које се односе, Нарочито сам настојао, где год се то чинило корисним, да филозофске идеје, које се редовно исказу­ју само речима, преведем у дијаграме који изражавају исту мисао геометријском ме­тафором. У том ми је настојању мало тога могло бити узор, па стога резултати нису увек потпуно успешни. Свеједно, чини се да је такав начин приказивању вредно при-мењивати. Уколико је оно могуће, графичко приказивање има и ту предност што није везано ни за један језик.

Као изговор за још једну историју филозофије могу навести двоје.р Прво, мало је таквих историја које су сажете, а ипак довољно опширне. Има, додуше, много историја које су опсежније; и подробније се баве сваком појединошћу. Ова се књига очиглед­но не жели надметати са таквим делима. Они који се дубље заинтересују за предмет без сумње ће их с временом прочитати, а можда ће чак посегнути и за изворним тексто-вима. Друго, савремена усмереност према све ужој специјализацији присиљава људе да забораве свој интелектуални дуг прецима. Ова се књига има циљ да се супротстави том забораву. У једном озбиљном смислу, цела западна филозофија је грчка филозофи­ја; и нема смисла бавити се филозофском мишљу кидајући нити које нас повезују са вели­ким мислиоцима прошлости. Некада је било уобичајено мислити калкако филозофима приличи да знају о свему понешто. Филозофија је својатала све знање. Било тако или не, влада­јуће мишљење да филозофи не треба да знају ништа ни о чему сигурно је сасвим погре­шно. Они који мисле да је филозофија „стварно" почела 192и или бар не много пре, не схватају да филзофски проблеми нису настали одједном и ни из чега. Жато се, уопште не извињнвам шта прилично великодушно поступам с грчком филозофијом.

Преглед историје филозофије може се дати на два начина. Један је само препри­чавање онога што је неко рекао и што је на њега утицало. Код другог, излагање се повезати са извесним критичким коментаром, да би се покзало како се филозофска мисао развијала. Овде је примењен овај други начин. Може се додати да то не би смело завести читаоца да верује како неког мислиоца можемо од прве одбацити са­мо зато што му погледи нису савршени. Кант је једном рекао како се мање боји то­га да га оповргну него да га погрешно схвате. Ми треба да покушамо да схвати­мо шта филозофи желе да кажу пре него што их отпишемо. Ипак, мора се признати да на­пор каткада ни приблжино не одговара достигнутом знању. Коначно, то је питање оцене коју свако мора донети сам.

Садржај и приступ теми у овом су делу другачији него у мојој ранијој књизи. У том погледу много је заслужан мој уредник др Пол Фолкес, који ми је помогао у писању текста, изабрао многе слике и смислио већину дијаграма. Намера је била да се да преглед неких основних питања о којима филозофи расправљају. Ако читалац, про­читавши ове странице, осети потребу да се бави овом ремом више него што би то иначе учинио, књига ће постићи свој главни циљ.

Издавач: Дерета
Формат: 17кс24.5
ИСБН: 86-7346-295-9
Повез: тврди
Писмо: латиница
Бр. страна: 358
Год. издања: 2003