Kapitalno delo Osvalda Špenglera, sa novom stručnom redakcijom prevoda Vladimira Vujića, štampano u jednom tomu. Najznačajnije delo iz oblasti filozofije istorije. Uvek aktuelno…

Špengler u knjizi iznosi svoju morfologiju istorije tj. učenje o raznim osnovnim oblicima, menama i sklopovima istorijskog zbivanja. Istorija pokazuje ciklički red pojedenih izolovanih, samoniklih životnih sklopova, a pojedinačne kulture su između sebe potpuno različite. Špenglerova filozofija istorije se suprotstavlja shvatanju istorije čovečanstva kao jednostavnog pravolinijskog razvitka, progresivnog kontinuiranog procesa u kojem čovečanstvo neprekidno napreduje. Umesto kontinuuma, Špengler vidi samo život samostalnih velikih organizama, međusobno potpuno odvojenih – ti organizmi su kulture. Istorija čovečanstva nije ništa drugo do istorija tih kultura. Postoje tri osnovne kulture: antička (apolonijska), arapska (magijska) i zapadnoevropska (faustovska). Svaka od tih kultura se rađa, razvija i umire. Takođe, svaka kultura je i prapojava ili prafenomen, osnovna ideja, pralik postojanja. Kao organsko više jedinstvo, kultura nije mehanički agregat, nego je organsko više jedinstvo, duhovni organizam. Kultura je duhovno delo čije su manifestacije: filozofija, umetnost, nauka, religija, politika. Sve kulture su unapred određene da sudbinski idu ka svojoj propasti, a civilizacija je poslednji stadijum njenog postojanja. Tendecije opadanja kulture ogledaju se u prevlasti racionalizma i tehnike, stvaranju megapolisa, demokratizmu, kosmopolitizmu i pacifizmu, kao i u isticanju opšteljudskih prava. Jedino što nam preostaje u našoj kulturu koja polako nestaje jeste – izdržati uprkos mračnoj viziji propasti.

povez: tvrd, Format: 16.5 x 23.5, Broj strana: 800