Капитално дело Освалда Шпенглера, са новом стручном редакцијом превода Владимира Вујића, штампано у једном тому. Најзначајније дело из области филозофије историје. Увек актуелно...

Шпенглер у књизи износи своју морфологију историје тј. учење о разним основним облицима, менама и склоповима историјског збивања. Историја показује циклички ред поједених изолованих, самониклих животних склопова, а појединачне културе су између себе потпуно различите. Шпенглерова филозофија историје се супротставља схватању историје човечанства као једноставног праволинијског развитка, прогресивног континуираног процеса у којем човечанство непрекидно напредује. Уместо континуума, Шпенглер види само живот самосталних великих организама, међусобно потпуно одвојених – ти организми су културе. Историја човечанства није ништа друго до историја тих култура. Постоје три основне културе: античка (аполонијска), арапска (магијска) и западноевропска (фаустовска). Свака од тих култура се рађа, развија и умире. Такође, свака култура је и прапојава или прафеномен, основна идеја, пралик постојања. Као органско више јединство, култура није механички агрегат, него је органско више јединство, духовни организам. Култура је духовно дело чије су манифестације: филозофија, уметност, наука, религија, политика. Све културе су унапред одређене да судбински иду ка својој пропасти, а цивилизација је последњи стадијум њеног постојања. Тендеције опадања културе огледају се у превласти рационализма и технике, стварању мегаполиса, демократизму, космополитизму и пацифизму, као и у истицању општељудских права. Једино што нам преостаје у нашој културу која полако нестаје јесте – издржати упркос мрачној визији пропасти.

повез: тврд, Формат: 16.5 x 23.5, Број страна: 800