Можемо замислити ситуацију: година 1944, ближи се крај рата, самоуверени Стаљин већ се осећа као господар света који ће се за коју годину преобратити у комунистичку планету. Тито ће бити тек једна од фигура коју ће он, Јосиф Страшни, помицати у тој забавној игри. Кавијар и вотка су заносни, али Тита не може импресионирати окружење, моћник, ни алкохол, он игра своју игру, а улога фигуре не долази у обзир. Да је био мало усресређенији, Стаљин би то схватио још тада у резиденцији у Букурешту. Кад је схватио, већ је било касно. Тито је испланирао низ потеза унапред на бројним ручковима и вечерама које је приређивао и на које је радо одлазио.

Краљеви, шахови, магнати, режисери, глумице, нико, па ни највеће светске звезде нису седели за столом са Јосипом Брозом а да их нису фасцинирали његова појава и наступ. Тито, блештава сценографија, добра храна, вино, дижестив и цигара на крају - каква моћна, заносна, неодољива комбинација. Наравно, сваки тај оброк је отишао право у историју, па је и овај кувар најинтригантније гастрономско штиво с којим сам се сусрео.
Рене Бакаловић

Формат: 23x21
Број страна: 255 страна