Путописи обухватају текстове које је Краков саставлјао путујући по Европи, Средоземлју и Северној Африци, објавлјиване у часопису „Време” и бројним другим међуратним дневним и неделјним новинама од 1924. до 1931. Проучаваоци ове рукописне грађе смештају је у сам врх српске путописне прозе, уз слична дела Милоша Црњанског, Растка Петровића и Станислава Винавера.
Као самосвојан интелектуалац широког образовања, Краков у својим текстовима користи разноврсну и по много чему уникатну грађу, на коју се може рачунати као на значајан извор књижевне и националне историје, те историје уметности (у њима је обилје информација значајних за археологију, архитектуру, политичке прилике).
Не очарава у овим путописима само оно што аутор види (а мало ко у свом веку види толико) него и оно како види и предочава, уплићући литерарне и митолошке реминисценције, биографије значајних лјуди, традицију и историју места кроз која путује.
Краковлјев опус припада оној великој групи дела која су све до деведесетих година прошлог века, као „емигрантска грађа” била смештена по кутијама и ормарима Народне библиотеке Србије (у посебној кутији, као драгоценост, чуван је и део рукописа Станислава Кракова), склоњена од очију јавности. Тек деведесетих година се приступило библиотечкој обради те грађе и њеном спуштању у књижни фонд, те поновном објавлјивању његових дела (романа Кроз буру и Крила из 1921, односно 1922. и књиге новела Црвени Пјеро и друге новеле).

Формат: 130x205 мм
Број страна: 368
Писмо: Латиница
Повез: Мек