Dečansko pitanje je temeljna istorijska knjiga, pisana koliko činjenicama toliko i dušom, koliko istoričarski razložna toliko i autorski strasna. Pisana je u svrhu istine i samo istine, ali kao posledica odbrane Kosova i Metohije, za spas Srbije i sopstvene duše.
...svi putopisci koji su pohodili zadužbinu Stefana Dečanskog, ostajali su zadivljeni njenom lepotom – jedni skladom arhitekture i očuvanošću živopisa, drugi lepotom ikona, skulpturalnih ukrasa, bogatstvom riznice i brojem iluminarnih rukopisa. Jedan anonimni Beograđanin je još u XV stoleću opisao čudesnu lepotu Dečana: ’Stefan Uroš III koga i Dečanski nazivamo, sazida crkvu prekrasnu Sv. Vaznesenja na reci Bistrici, na Dečanima. Svaku misao prevazilazi lepotom crkva njegova, mramorjem i veličinom i različitim likovima, zašta nije dovoljna godina da se ispriča, a izgled crkve vid i oči koje gledaju umara, od silne svetlosti mramora kao neka zvezda Danica koja izjutra sija.’

"...Jedno od važnijih u nizu neistraženih pitanja istorije srpske crkve i srpskog naroda u Staroj Srbiji (Kosovskom vilajetu), tokom poslednjih decenija turske vlasti, bilo je tzv. dečansko pitanje. Po osnovnom sadržaju, ono je naizgled bilo vezano samo za diplomatski spor Rusije i Srbije na osetljivom polju versko-prosvetne akcije – oko uprave ruskih kaluđera u Visokim Dečanima na početku XX veka. Dečansko pitanje se, međutim, postepeno razgranalo u više pravaca".