Дечанско питање је темељна историјска књига, писана колико чињеницама толико и душом, колико историчарски разложна толико и ауторски страсна. Писана је у сврху истине и само истине, али као последица одбране Косова и Метохије, за спас Србије и сопствене душе.
...сви путописци који су походили задужбину Стефана Дечанског, остајали су задивљени њеном лепотом – једни складом архитектуре и очуваношћу живописа, други лепотом икона, скулптуралних украса, богатством ризнице и бројем илуминарних рукописа. Један анонимни Београђанин је још у КСВ столећу описао чудесну лепоту Дечана: ’Стефан Урош ИИИ кога и Дечански називамо, сазида цркву прекрасну Св. Вазнесења на реци Бистрици, на Дечанима. Сваку мисао превазилази лепотом црква његова, мраморјем и величином и различитим ликовима, зашта није довољна година да се исприча, а изглед цркве вид и очи које гледају умара, од силне светлости мрамора као нека звезда Даница која изјутра сија.’

"...Једно од важнијих у низу неистражених питања историје српске цркве и српског народа у Старој Србији (Косовском вилајету), током последњих деценија турске власти, било је тзв. дечанско питање. По основном садржају, оно је наизглед било везано само за дипломатски спор Русије и Србије на осетљивом пољу верско-просветне акције – око управе руских калуђера у Високим Дечанима на почетку КСКС века. Дечанско питање се, међутим, постепено разгранало у више праваца".

355 стране, тврд повез, формат Б5, ћирилица