Премало је пажње посвећено европским годинама кнеза Милоша (1839–1858) и кнеза Михаила (1842–1860), које су они провели у интернацији у европским метрополама (највише у Бечу), одакле су стално радили за свој повратак на кнежевски престо у Србији, али где су се и сами европеизовали и где су, као мецене, дали велики допринос уздизању српске културе, да тако она у самом своме препочињању буде у европским токовима и нађе своје место у европским размерама. Посебно је остало мало познато њихово делање у 1848. години, историјској години Европе, кад су се уобличавале и уједињавале нације које ће довести до стварања нових великих држава (Италије и Немачке), поготово што је та година имала своје ратне догађаје на простору Аустријског царства, између Мађара и Срба и Хрвата, који ће имати велике историјске рабоше и тешке последице у историји Балкана, која их још увек намирује. Рукопис Бечке године кнеза Милоша (који је посредни допринос јубилејима Два века српске револуције и Сто деведесетој годишњици Другог српског устанка) само је скроман прилог познавању тога периода. Рукопис је дат уз обиље ликовних прилога, до сада свуда расутих, први пут овако груписаних. Ликовни прилози су понајвише у славу Анастаса Јовановића, сликара и литографа, једног од првих светских фотографа и првих српских сликара портретиста, и понеког светског, којима су мецене, па често и модели, били кнезови Милош и Михаило.

формат: 21 цм, страна: 231, ИСБН: 86-7558-341-9