Ова књига је синтеза ауторовог вишедеценијског бављења српском историјом. Он је поставља у шири контекст историјских догађаја, трудећи се да избегне доношење суда, остављајући читаоцу могућност да донесе сопствени закључак. Зундхаусен је покушао да нам нашу реалност предочи као посматрач споља, рекавши да „онај ко овде очекује један пледоаје за или против Срба, тај мирне душе може одмах да одложи ову књигу. Читање ове књиге би за њега било чисто губљење времена. Ја себе не видим ни у улози адвоката, ни тужиоца, а камо ли судије... Пре видим себе као као вештака или истражитеља, као некога ко обезбеђује трагове и скупља доказе, испитује и одмерава...“ На читаоцу остаје да види колико је овај познати немачки историчар остао (не)пристрасан, колико су његова вредновања српске историје и историографије релевантна, а колико одраз његових сопствених идеолошких и политичких позиција. Управо у таквом суочавању и препознавању другог и лежи права интригантност историјске науке, њена стална актуелност и ретко достигнута могућност да одолева времену, његовим притисцима и заблудама.

повез: Тврд, стр: 579, формат: 16 x 24