У овој су књизи изложени резултати проучавања служби једном броју одабраних светаца и празника, а материјал је изложен по календарском редоследу њиховог прослављања. Истражени материјал је груписан у пет поглавља: Подизање часног Крста Господњег (14. септембар), Свети апостол Лука (18. октобар и 12. јануар), Свети Козма и Дамјан (1. новембар и 1. јул), Сабор светог Јована Крститеља (7. јануар), Свети Сава (14. јануар и 9. мај). Преписи служби посвећених овим светим у изабраним репрезентативним српским минејима XИИИ и XИВ века добар су пример њиховог разнородног састава који се огледа у богатству заступљеног химнографског материјала. Текстолошке одлике и варијанте појединих преписа служби, упоређене са одговарајућим старијим руским преписима (XИ-XИИ век), потврђују да су се у појединим случајевима у српским рукописима до сразмерно позног времена сачувале извесне архаичне црте.
Свака од поменутих служби обрађена је у првом реду са текстолошког становишта. Важно је нагласити да је већина обрађених служби преведена са грчког, чиме су постављени и стандарди за развој оригиналне химнографске књижевности код Срба у средњем веку. Примери за то су две службе Светом Сави као и текстови састављени поводом преносу моштију апостола Луке. Татјана Суботин-Голубовић је овим својим истраживањима допринела и бољем разумевању развоја литургијске праксе у српској цркви. Она је, анализирајући поједине службе, трагала и за одговарајућим типицима који су утицали на богослужење у српској средини током XИИИ века. Методолошки приступ примењен у овим истраживањима потврдио је присуство студитске и евергетидске богослужбене праксе, мада сами ови типици као целовити рукописи нису сачувани у српскословенском преводу. Ово истраживање има велики значај управо за реконструкцију историје литургијског живота у периоду пре увођења Јерусалимског типика.

Повез: тврд повез
писмо: ћирилица
страна: 245
формат: Б5