Византија је једина држава с ове стране кинеског зида која је без прекида опстала од античких времена до зоре модерног доба. Управо је њена дуготрајност и њена најуочљивија карактеристика.

Ова Историја се, за разлику од Историје византије – Г.Острогорског, ослања на истраживања англосаксонских научника са престижних америчких и енглеских универзитета (Клајв Фос, Елизабет Џефрејс, Пол Магдалино, Марија Манго, Стефен Рејнерт, Игор Шевченко, Џонатан Шепард, Ворен Трендголд) и разликује се у свеобухватности и методи научног приступа материји. Може се са сигурношћу тврдити да је ово једна од најбољих, ако не и најбоља, књига из актуелне издавачке продукције, која се бави византијским наслеђем.

Није се променила Византија, јер су документи о византијском царству постојали и пре модерног времена, променио се приступ истраживача и све више ће се мењати у будућности. После француских рационалиста на Византију се гледа на потпуно другачији начин. Византијске студије и предавања на универзитетима широм света све су студиознија и масовнија (Европа, САД, Аустралија...). Велики број међународних часописа се бави том тематиком са енормном годишњом библиографијом (неколико хиљада библиографских јединица). Порастао је и број симпозијума, у Паризу 2001. било је преко 1000 учесника.

Занимљиво је напоменути да је Византија била мање верски толерантна него ислам и незнатно толерантнија од западног хришћанства, поготову што веома велики утицај путем религије вршила на земље тзв. византијског комонвелта, у који спадају и предели бивих српских жупанија и краљевстава.

Издавач: Дерета
Формат: 17кс24.5
ИСБН: 86-7346-435-8
Повез: тврди
Писмо: латиница
Бр. страна: 349
Год. издања: 2004