„Ужице са вранама“ је капитално дело песника и драмског писца Љубомира Симовића. Ова књига у најкраћем је жанровски описана као „хроника једног града која је повремено роман, или роман који је повремено хроника“.

Своју хронику Ужица, историјску причу написану романсираним стилом, Симовић почиње описивањем најстаријих трагова у пећинама око града, трага за најстаријим поменима града, истражујући разна документа. Бавећи се људима који су ту столећима живели, служећи се њиховим појмовима и језиком, Симовић овој књизи даје тежину документарног записа о једном времену. Ту су и незаборавне, дубоко утиснуте слике ауторовог детињства у овом граду.

Ужице и његова околина нису једине теме овог романа. Симовић прати ужичку војску где год се она налазила бранећи отаџбину: на Јавору, Сливници, Брегалници, Церу, албанским гудурама, Крфу, Кајмакчалану, Кадињачи, Босни... Највише простора Симовић посвећује Другом светском рату, не штедећи критике Јосипа Броза и локалних функционера.

Историју Ужица аутор завршава оног тренутка када Ужице престане да постоји као Ужице, и када се на прилазима граду појаве нове табле са натписима "Титово Ужице".

Сам аутор назвао је свој роман „причом о граду која хоће да буде прича о народу“.

формат: 145x205
страна: 536
повез: брош