У овој књизи обједињена су, са незнатним допунама, четири огледа, која су претходно била објављена, као посебна издања, у Чигоја штампи 1997. године. То су: Симболи – заборављена значења, Светац као метафора, Молитва и Тројица против Једнога.
Симболи – заборављена значења. – Видим птицу у кавезу и у исти час помислим на губитак слободе. Приметим крст и одмах га разумем као симбол идентитета свих хришћана. Скренем поглед на реку и одмах помислим на пролазност нашег живота.
Светац као метафора. – У овом огледу реч је о свецу као метафори: он је симбол за одређени начин веровања, мишљења и живљења. Сваки онај ко је живео, мислио и веровао до степена када је постао сличан богу, боголик или христолик, може се сматрати светим. Он је успомена на усправног и исправног човека, који је био осетљив на разлику између добра и зла: овај човек никад не умире, јер живи у нашем сећању. Он путује кроз векове, да би очувао језгро своје и наше вере. О њему се још каже: „Ви сте со земљи; ако се обљутави, чиме ће се осолити”. „Ви сте наше писмо, написано у нашим срцима, које познају и читају сви људи”.
Молитва. – Бити друштвен значи општити са другим и друкчијим од себе, размењивати искуства, мисли и вредности. Човек општи са собом кад размишља, са природом кад је истражује, са културом кад је разумева, са мртвима кад их спомиње, са богом кад се моли. Ако нисмо на неки начин повезани са другим и друкчијим, онда се стварно осећамо као да смо бачени у овај свет: усамљеност и самоћа нагризају наше духовно и телесно здравље! Онај ко верује у бога не осећа се усамљеним у хладној светској ноћи.
Тројица против Једнога. – Три огледа из филозофске антропологије посвећена су тројици мислилаца од којих је, сваки на свој начин, темељито уздрмао класични начин мишљења о човеку и богу Марксу, Фројду и Ничеу.
Маркс, Ниче и Фројд, тројица непокорних дивова свога времена, тројица „личних непријатеља бога” (П. Холбах), тројица „противника сваке врсте људске осредњости” (О. Шпенглер), посматрали су стварност колико споља толико и изнутра, и оспоравали је у мери која им „обезбеђује место вечите авангарде” (М. Јурсенар). За сву тројицу човек је једини бог који се још није усправио у свој својој величини: бог је морао да падне да би се човек уздигао!

формат: Б5, страна: 180, повез: брош, ИСБН: 86-7558-314-1