Пуззле 220 комада, слика велицине 500 x 350 мм чврсто каширана на лепенку од 1 мм, кутија од картона 190 x 170 x 60 мм

Град Смедерево налази се у централној Србији и спада у Подунавски округ, заузима површину од 484 км² (од чега на пољопривредну површину отпада 38817 ха, а на шумску 2617 ха) и налази се на простору између Дунава на северу и Велике Мораве на истоку и шумадијских брда на југу и западу. Град Смедерево има изузетно повољан туристичко-географски положај у оквиру Србије и налази се:
· На међународном путном правцу Е-75, коридор X који повезује Будимпешту, Београд, Ниш, Солун и Атину.
· На међународном железничком правцу који повезује Будимпешту и Београд са Атином и Софијом.
· Налази се на најатрактивнијем делу приобаља Дунава у Србији, са обалом приступачном за изградњу пристаништа и лука и привредно развијеним подручјима у залеђу, на међународном коридору ВИИ.
· На 45км од Београда, административно-економско-туристичког центра Србије.
· На 60км од међународног аеродрома „Никола Тесла“ .
У рељефу је изразита подељеност на нижи источни део, са просечном висином од 85.0м (Поморавље) и виши, западни део са просечном висином до 169.2м (Шумадија).
Клима је умерено континентална.

Данас на подручју града Смедерева живи 117.134 становника, од чега у самом граду и приградским насељима 83.768 житеља. Густина насељености општине 2006. године је 243,27 становника по км². Главни разлог наглом расту броја становника за период 2002.-2006. је услед доласка око 7.500 расељених лица са Косова и Метохије, који су ово подручје интензивно населили у периоду од 1999. па све до данас. У општини Смедерево живи 28 различитих етничких група. По попису из 2002. најбројнији су Срби (94,91). Значајно је поменути и Грке и Јевреје, који вековима имају своју заједницу у овом граду (0,27%).
Смедеревска тврђава је утврђен средњевековни град облика неправилног троугла са 25 кула, високих преко 20 м и бедемима висине око 10 и ширине до 4 метра. Подигао ју је српски деспот Ђурађ Бранковић 1430.године, на ушћу реке Језаве у Дунав, као своју престоницу.
Деспот Ђурађ, духовно привржен православљу и укупној византијској традицији, био је ожењен гркињом Јерином, из угледне царске породице Кантакузин, ћерком Теодора, господара Пелопонеза.
Тврдјава је грађена по узору на цариградску тврђаву, главни градитељ је био Ђорђе Кантакузен, брат деспотице Јерине. Тврђаву чине Мали град (двор) и Велики град. Простире се на површини од скоро 10,5 ха, због чега се сматра једном од највећих средњевековних тврђава равничарског типа у читавој Европи.
О времену зидања града, велики ктитор оставио је монументални натпис на црквенословенском што у преводу на савремени језик гласи: „Христу Богу верни деспот Ђурађ, господар Србима и приморју зетском, по вољи његовој сазида се град овај у години 6938 (1430).“
Последњи велики средњевековни владар Србије, деспот Ђурађ Бранковић (1427-1456 ), остварио је велике резултате на духовној, државној и војној обнови Србије. На почетку владавине примио се ктиторства над осиромашеним светогорско-грчким манастиром Есфигмен, и као нови ктитор издао о томе повељу 1429. године. То је прва осликана повеља код Срба, са ликовима деспота Ђурђа, деспотице Јерине, кћерима – принцезом Маром и Кантакузином, синовима – принчевима Гргуром, Стефаном и Лазаром.
Током своје дуге и бурне прошлости, Смедеревска тврђава, неколико пута зидана и рушена, грађена и разграђивана, освајана и ослобађана, носи траг времена као свој белег на зидним платнима и кулама, сведочећи нам о непредвидивости историје. Њени бедеми су симбол пожртвовања неимара, градитељске умешности и уметничке лепоте.
Данас представља културно-историјско добро од изузетне вредности, популарну туристичку дестинацију, као и ексклузиван простор за музичко-сценске и друге културне догађаје