Само десетак дана после 5. октобра 2000. године позвала сам Зорана Ђинђића и предложила му да направимо детаљан запис о том важном историјском догађају.
Живимо толико убрзано, рекла сам, да се догађаји просто међусобно потиру, заборављају и мистификују и бојим се да ће у накнадним интерпретацијама овај догађај добити и нека нова, сасвим „функционална” значења.
Сложио се. Разговарали смо пет пута по два сата, упркос невероватно густој сатници у коју су морали да се нагурају сви формални и неформални састанци, посете, консултације, интервјуи, припреме за конкретно преузимање власти, договори са коалиционим партнерима и ко зна шта све још. О времену и простору за наш разговор бринула је Зоранова секретарица Биљана Станков.
Без аутризације, текстове разговора, сукцесивно сам објављивала у магазину „Блиц Неус” од 1. новембра до 1. децембра 2000. године.
Када је изашао последњи наставак договорили смо се да се истим поводом, можда, видимо за две, три године, да направимо сличан разговор и објавимо књигу.

формат: А5, страна: 150, повез: брош, ИСБН: 86-7558-245-5, издавач: Чигоја